О књизи: 1925. / На острву Велика Британија, у Лондону је била магла и сатови на кулама, на угловима, у канцеларијама достизали су пет. А у пет, после посла, из Града је почео да тече људски талас. Умро је Велики рат, из средњовековних углова Града, где су пре рата живеле и обављале свете функције у кућама са датумима 1547, 1494. године само црни цилиндри, мантили и кишобрани људи, црна гомила гробара. сада је текла шаролика гомила платнених капута, сивих шешира и женских таписта, ружичастих шешира, вунених сукњи, чарапа попут гушчјих ногу, разнобојних кишобрана. Магла се кретала са гомилом, магла је престајала по ћошковима где су богаљи цртали бродове, планине, глечере на тротоарима цркава да им се дају паре за хлеб. А четврт сата касније Град је био празан, јер је гомила или пропала кроз лифтове у земљу и бачена подземним путевима на све крајеве Лондона и периферије, или се увукла на гребене аутобуса налик на слонове, или јурнули као водене бубе Ројса и Форда у уличице магле. Град је остао пуст да одбројава своје векове.